Temelj

Bez dobrog temelja, nema dobrog krova. I nema dobrog ničeg između. Temelj mora da se odradi dobro, od planiranja do same realizacije. Da li sam sve uradio kako treba radeći ovaj temelj, pokazaće vreme. Na vama je da sve ovo porčitate, pregledate, prokomentarišete sa drugima koji znaju više i od Vas i od mene i tek onda donesete odluku šta ćete i kako uraditi.

Ja sam "u najavi" imao neke probleme o kojima sam odmah morao da mislim:

Čudovište od ograde, pre i posle 

Prilaz gradilištu i prostor za materijal. Kad radite na placu koji je uzan (neko će reći da 14m i nije tako malo, ali meni jeste), onda stalno imate problem prilaza, prolaza i mesta gde ćete ostaviti materijal. Zato sm pre gradnje, morao da uklonim 50m monstruozne ograde nastale urastanjem i preplitanjem stabljika i grana Maclura aurantiaca, bodljikavi košmar koji buši gume na biciklima, prolazi kroz sve tipove papuča, nemože da se zapali, ni jedna životinja neće da ga jede,... Pored toga, morao sam da uklonim i već pominjanu trešnju, kleku koja je bila zasađena uz same stepenice, da posklanjam dosta lukovica perunika i par ruža koje su rasle uz samu kuću. Mada, u odnosu na uklanjanje one ograde, sve drugo je bilo laganezy.

biljke za sklanjanje  oborena trešnja  50 metara OVOGA Skidanje lisnatog dela ograde, drugi dan  14 punih ovakvih je otišlo PRE vađenja ograde!!! 

instalacije i temelj

Instalacije. Pošto sam dograđivao već postojeći objekat, morao sam da povedem računa o strujnim i vodovodnim instalacijama koje su dolazile do nje. Naravno, nisam imao pojma gde su. Znao sam da struja dolazi iz prve kuće a da voda dolazi iz šahta koji je na početku placa i da iza kuće koju dograđujem olazi do radionice i još dalje do bašte i kraja placa. Na ovom potezu, stazu čine tanke betonske ploče 30x30cm i Veće Mudraca Moje Ulice je odlučilo da se instalacije nalaze verovatno ispod ove staze. U kući su na istom mestu i tabla sa osiguračima i ispod nje, glavni ventil za vodu (?!?) tako da je bilo normalno očekivati da instalacije ulaye u kuću linijom 1 ili linijom 2. U ovim krajevima, dubina na kojoj voda ne mrzne je 60cm ispod površine zemlje, tako da sam na oba mesta kopao skoro metar u dubinu i - nisam našao ništa? Na samom kraju temelja (na slici skroz desno) sam našao i strujni kabl i PVC crevo za vodu koji su išli od voe kuće do radionice, ali kako su struja i voda došli do voe kuće, nisam našao. U stvari, našao sam, sasvim slučajno i uz sreću koja se merila milimetrima (oštrim ašovom sam zasekao onu sivu, čvrstu oblogu strujnog kabla) na OVOM mestu.

Shema korenja

Korenje. Postojeća kuća je doslovno bila okružena drvećem ili žbunjem sa jakim korenjem. Dve godine ranije smo isekli brezu koja je rasla na manje od 3m od kuce i cele godine zasipala obe sobe (naročito onu na spratu) svojim semenjem. Kad nam je nekoliko ljudi skrenulo pažnju na to da breza ima monsturozno jak koren i da razvaljuje sve na šta naidje i kad sam još video u krugu pančevačke bolnice šta je uradila od nekih staza, nije bilo sumnje da mora da "ode". Na moju veliku žalost, služba Zelenila koja je došla i isekla i ovu brezu i orah ispred prve kuće, isekli su ih tako da su ih "sravnili" sa zemljom tako da nije bilo ničega za šta bi se stablo moglo uhvatiti i povući. Zato je vađenje korenja ove breze (tj. samo njenih glavnih žila) bio višednevni, bolni posao i pitanje je koliko je još žila i žilica ostalo i dalje negde dole i da li će se u nekom trenutku pojaviti. Ali o tome, na nekom drugom mestu i nekom drugom prilikom.
Kao što se vidi na šemi levo, od "zadnjeg" kraja temelja sam vodio ljuti boj sa korenjem bršljana (starog dvadesetak godina, znači, nisu žilice od santimetar-dva, već žiletine deblje od 8cm), 3 ruže, lešnika koji je verovatno najgore drvo/žbun za vađenje, jer osim glavnih žila ima i  "zilion" tankih žilica koje se kao ogromna pelerina šire na sve strane oko njega, skoro od same površine tla pa sve na dole. Od ovoga, gora je samo neposredna blizina breze, tako da sam desetak puta morao da krčim put (doslovno) kroz isprepletene žile lešnika i breze. Umesto da za par dana iskopam ovaj temelj, ovo je postala bitka epskih razmera sa đrtvama na obe strane: sve korenje je izvadđeno (bar ono koje je bilo na putu temelja), ali je zato motorna testera isla dva puta u servis, jedan pajser je nepopravljivo iskrivljen, dva ašova sam bacio, pukla je držanja budaka a sekiri sam tri puta menjao držalju. Moje ruke se ne računaju.

od breze do lešnika  korenje bršljana  Korenje breze i lešnika Prva žrtva, sekira  Ovo "#$!%!@@@ mi je oduzelo 3 sata!   

iskopan temelj

Kopanje. Ako se izuzme borba sa korenjem, i bezuspešno traganje za strujom i vodom, gotovo da nije bilo problema sa kopanjem temelja. Zemlja je bila taman kako treba, ni pretvrda, ni meka i lepljiva, tako da je na ostatak kopanja prošao sasvim lagano. Malo me je ukočilo kopanje prve "skraćene" verzije temelja (pogledaj link "Planovi"), jer sam morao da prvo dobro zatrpam i nabijem rakopanu zemlju pa onda nastavim sa kopanjem do kraja kuće. Za skoro 22 metra temelja + 1,5 metar kopaj-zatpaj dela, trebalo mi je skoro 2 nedelje! A da sam ašov pomerio samo par milimetara napred, ... Izvlačeći neke naročito debele, uporne žile, na nekim mestima sam ostavljao "rupe" mnogo dublje od predviđenih 80cm. Sreća je da sam pre betoniranja zadnjeg dvoršta morao da olupam jednu betonsku stazu i da sam sve delove sačuvao, tako da sam dobar deo ovih neplaniranih dubina mogao da popunim komadima slomljenog betona (pogledaj "Rečnik", pod pojmom "špar beton").

temelj šema

Priprema. Na ovu temu sam pročitao bar dvadesetak sajtova, manje-više stručnijih od ovog, raspitao se među majstorima, komšijama koje su gradile svoje kuće i na kraju prelomio da "od viška glava ne boli" i uradio ovako: na dno temelja sam sipao oko 5cm šljunka (1) i pri tome se trudio da lopatom zahvatam što je manje peska koji dođe sa šljunkom, a što više kamenčića. Preko ovog sloja, nalio sam opet oko 5cm takozvanog "siromašnog" betona (2) koji je mešan u razmeri 5:1 za šljunak. Iako bi ovaj sloj trebao da osigura da armatura ne viri van temelja, pa samim tim i ne korodira-propada-slabi temelj, na ovaj sloj sam tu i tamo postavio kamenčiće ispod koji su pravili 3-4cm prostora u koji je kasnije ulazio "pravi" beton. Pre postavljanja armature (3), celom dužinom temelja sam postavio traku za uzemljenje i gde god sam mogao, aparatom za varenje je povezao sa armaturom (ovo varenje ide teško, morate biti pažljivi i strpljivi). Ne spada u pripremu, već u posao nakon izlivanja temelja, ali da pomenem kada se već vidi na slici (4), po sredini livenog temelja, malteroma sam ozidao jedan red betonskih blokova.

cev za vodu

Voda. Kaže se da kanalizacija (tj. njen sadržaj) nikad ne mrzne. Zato kanalizacione cevi mogu da budu ukopane u zemlju i samo desetak cm, pa da to bude OK. Voda je sasvim druga priča. U našim krajevima, za vreme vrlo jakih zima, može da smrzne i na dubini od 50-60cm. Zbog toga je neka minimalna dubina na koju se postavljaju vodovodne cevi oko 60cm.
U isto vreme kad sam postavljao armaturu, na mesto gde sam isplanirao da vodovodna cev ulazi u novi deo kuće postavio sam kanalizacionu cev promera 10cm, dugu koliko je širok temelj (50cm) Cev sam i sa jednog i sa drugog kraja dobro napunio zgužvanim papirom, da bih sprečio da beton prilikom nalivanja uđe u nju. Kasnije, kad se beton u temelju stegnuo, a pre nalivanja prve ploče, iskopao sam prilaz i jednom i drugom kraju ove cevi iz nje izvadio novine i kroz nju provukao okiten (pvc) crevo, promera jedan col (2,5cm). Pogledati na strani o livenju prve ploče.

armatura u temelju

Pravljenje i postavljanje armature. Već sam u rečniku pomenuo, a ovde da ponovim jop jednom - nemojte nagađati, armiranje uradite uz savet nekog ko je mnogo iskusniji i razume se u poslove gradnje, ako imate mogućnosti, unajmite statičara. Ja sam donekle imao neke olakšice: gradim kuću u ravnici, na terenu koji ne kliza, koristim lakši materijal i 3/4 ploče koja stoji tu već više od 20 godina (što znači, završila je sa tonjenjem), u ulici gde su sve kuće sagrađene u poslednjih dvadesetak godina i svi su stavljali skoro isti temelj. Čak su bile priče da je pola ovog grada sagradjeno bez temelja, da mi i ne treba armatura,... "Kud svi Turci..." reče mudri narod i tako: 80cm dubine, 50cm širina, armatura rebrasta 12mm povezana uzengijama na svakih 25-30cm. Neki misle da sam mogao da napravim i manji temelj, neki misle da sam mogao da uradim drugačiju armaturu, ali ja sam uradio ovako.
Na svakom uglu morate ostaviti armaturu za stubove i to je najbolje da ide od dna temelja i da viri iznad temelja bar 30-tak cm (kod mene je virila skoro metar). Takođe, ovde morate psotaviti i armaturne nastavke za sve stubove koje ste planirali između ćoškova. Pri tom planiranju, ako možete, izbegavajte razmake između stubova veće od 5 metara.

pletenje armature

Uzengije. Uzengije su   armaturne žice debele najmanje 6mm savijene uglavnomu četvorougao koji je za po 2-4cm manji od promera temelja, stuba ili grede koju ćete izlivati. One se korsite da bi glavne armaturne žice prilikom livenja i kasnije kad beton očvrsne, ostale u istom položaju u odnosu na granice betona i da se prilikom livenja ne bi pomerali ili pod težinom betona, krivile. Prostioje rečeno, one oređuju spoljašnju granicu armature unutar betona i čuvaju  oblik/raspored glavnih armaturnih elemenata.
Kao i za sve elemente betoniranja, postoje proračuni koji oređuju koliko debele treba da su uzengije, na kojem su rastojanju, kako se vezuju,... Kao i za sve ostalo, najbolje je da se posavetujete sa nekim stručnjakom na tu temu.
Ja sam moje uradio ovako:

Livenje temelja

Livenje temelja. Ako sam ikad pomislio da ovaj posao nikad neću završiti, to je bio dan kad sam lio temelj. Ne zbog veličine temelja, ne zbog temperature od 37 stepeni (liven je 1. avgusta, na Ognjenu Mariju, najčešće najtopliji dan u godini), već zbog toga što sam i ovog puta ostao bez obećane pomoći, tako da smo umesto petorice, ceo posao završili nas dvojica. Evo i ovde da se zahvalim komšiji Milanu, mislim da ni on ni ja za celu tu godinu, nismo uradili ništa teže.
Kao i u svim prethodnim fazama, najteže je bilo popuniti "zadnji" deo temelja, što zbog udaljenosti mešalice i šljunka (10m dalje) što zbog nepristupačnog početka temelja. Srećom, Milan je imao posebnu alatku za vađenje džibre iz kazana, veliku metalnu fanglu na dugoj drvenoj drški, tako da smo njom punili prvih par metara temelja. Sve vreme smo vodili računa da na dno temelja prvo dodje sloj vlašnijeg i ređeg betona, da bi sigurno zašao ispod armature i sve vreme smo nekim metalnim cevima i letvama nabijali naliven beton da bi izbacili mehuriće vazduha. Kad smo izbili na pravac normalan na stazu, dočekalo nas je Sunce, i nije nas napuštalo do samog kraja rada. Da nas je bilo više, verovatno bismo iskoristili priliku i dok je beton još bio svež na površini, naslagali betonske blokove i time ih direktno vezali za temelj. Ovako, iako smo pokrivali temelj pocepanim džakovima za cement i novinama, i ceo dan povremeno vlažili, visoka temperatura je učinila svoje i pred kraj dana, više od polovine površine temelja je bilo čvrsto.

 
Proverite temelj PRE nalivanja...
 
...proverite da li su tu svi neophodni aditivi...
 
...i glavna ritam mašina...
 
...da bi ste stigli do cilja.

 

Rezime. Temelj je temelj. Osnova svega što ćete na njemu sagraditi. Na njemu nesmete štedeti, morate ga uraditi kako treba (i po pitanju materijala, i po pitanju realizacije). Nesmete ga raditi otprilike i napamet, o temelju i betoniranju postoji čitava nauka i nemože (i ne sme) se svesti na "Lako ćemo". Ako već nemate sredstava da platite da Vam neko odradi ceo posao od početka do kraja, barem za ovo odvojite neki novac i platite stručnu konsultaciju. Možda Vam upravo ti evri uštede mnogo više novca kasnije.